моћи

Servocroata

Verbo

мо̏.ћи perfectivo/imperfectivo, intransitivo

1. poder, ser capaz de
2. poder, ter permissão para
3. poder, ter a possibilidade de

Conjugação

    Conjugação de моћи (formas básicas)

Formas impessoais Infinitivo mȍći мо̏ћи Advérbio verbal presente mȍgūći мо̏гӯћи Advérbio verbal passado mȍgāvši мо̏га̄вши Substantivo verbal – Formas pessoais Tempo Singular Plural 1ª 2ª 3ª 1ª 2ª 3ª Presente mogu могу možeš можеш može може možemo можемо možete можете mogu могу Aoristo mogoh могох može може može може mogosmo могосмо mogoste могосте mogoše могоше Imperfeito mogah могах mogaše могаше mogaše могаше mogasmo могасмо mogaste могасте mogahu могаху Imperativo – mozi/mogni мози/могни – mozimo/mognimo мозимо/могнимо mozite/mognite мозите/могните – Particípio passado   Singular Plural Masculino Feminino Neutro Masculino Feminino Neutro Ativo mogao могао mogla могла moglo могло mogli могли mogle могле mogla могла Passivo moguć могућ moguća могућа moguće могуће mogući могући moguće могуће moguća могућа

Verbetes derivados

домоћи се / domoći se измоћи/izmoći

одмоћи/odmoći помоћи/pomoći

смоћи/smoći узмоћи/uzmoći

Forma de substantivo

мо̏.ћи feminino

1. genitivo singular de моћ
2. instrumental singular de моћ

мо.ћи feminino

3. dativo singular de моћ
4. vocativo singular de моћ
5. locativo singular de моћ

мо.ћи feminino plural

6. nominativo plural de моћ;
7. genitivo plural de моћ
8. acusativo plural de моћ
9. vocativo plural de моћ

Sinônimos

• De 2: моћу/moću

Forma(s) alternativa(s)

• Alfabeto latino: moći

Etimologia

Derivado de моћ (moć) ("poder, capacidade")

Pronúncia

• AFI: /mô.tɕi/
• X-SAMPA: /mo_F.ts\i/